|
Dragi moji pioniri,
omladino, radni ljudi i građani,
Veoma sam dirnut ovim vašim velićanstvenim doćekom.
Hvala vam i na ljepim ćestitkama za moj, koji ono .....114 rođendan.
Ma, je l’ moguće, majku mu božju, da imam toliko godina, a da se
osećam ovako dobro? Ono što me posebno raduje je to, što nas je,
koliko vidim, svake godine sve više i više. Vidim da ste budućnost
uzeli u svoje ruke. Povijesnim odlukama Drugog zasedanja AVNOJ-a u
Jajcu tisućudevetočetrdest i treće godine, vraćen je dio
državnosti Crnoj Gori, koji je sada voljom građana zaokružen do
punog državnog suvereniteta.I ja vam željim da napravite dobru,
priznatu, uglednu i poštovanu državu kao što je bila naša zajednićka
domovina SFRJugoslavija. Ipak, jednoga dana, kada se nađete u toj
ujedinjenoj Europi i kada ponovo budete išli od Triglava do
Đevđelije i drugde bez pasoša i granica, sjetićete se da smo mi
nekada tako živjeli u Jugoslaviji. I zato, niste smeli dozvoliti da
se iznutra ruje i da dođe do njenog krvavog raspada, da bi svi
odvojeni ušli u europsku zajednicu naroda, kada smo mi bili Europa
mnogo prije onih koji vas danas nadgledaju i čitaju vam lekcije iz
demokracije. Želim posebno da istaknem vaš veliki privredni razvoj,
koji se ogleda naročito u turizmu. Ovdje se već sada odmara mnogo
više stranaca, nego li što ih je bilo ćetrdesetprve. A , koliko na
Luštici ima tek Rusa, bogati , kao da je Kamćatka. A tek Titograd?
Sada kad izgleda ko mnoge svjetske metropole u kojima sam bio,
možete i da mu vratite moje ime. Ali, zadržali ste i neke stare
navike, na primer, asfalitirate puteve i malate fasade pred sam moj
dolazak. Ali, ja ne želim samo kritizirati.... Izvršili ste ili
započeli izvršavati sve zadatke koje sam postavio pred vas. Naroćito
želim da pohvalim onoga.... ma ne Ljajćak nego Ljajić, onaj mali
Rasim Ljajić, što mi je zrihtao Jovanki grejanje i da joj si krov ne
prokapa. Ali, to sad više nema veze s vama. Ja sam mnogo puta
dolazio ovdje Galebom, brodom mira, koji sada zovu megajahta ili šta
ti ga ja znam već kako. Ali su tada radnici bili zadovoljni, a danas
mi se žale i štrajkaju, kao ja u onom brodogradilištu u Kraljevici
’912-te. Vi morate mnogo više voditi računa o zaštiti svih interesa
radničke klase. I kada tu bude ta marina, za te megajahte, pa gde će
ta naša slavna jugoslavenska ratna mornarica? Ko je rekao u
Nikšić?!? Pa, zar tamo sada ima more? Na kraju, ja vam želim da
nastavite sa reformama i ubzanim razvojem privrede i demokratizacije
društva. Ali nemojte zaboraviti, da ja u ovom industrijalizovanom
svetu vašu budućnost vidim pre svega u očuvanju priprodnih resursa i
ekologiji. Želim da razvijate dobre međususjedske odnose prvenstveno
sa Srbijom, ali i sa svim bivšim jugoslavenskim republikama i
njihovim bratskim narodima i narodnostima do nivoa nekadašnjeg
bratstva i jedinstva. I da prestanete već jednom sa tim podjelama.
Mi moramo, u Jugoslaviji, na primer pokazati , da ne može biti
manjine i većine. Socijaljizam manjinu i većinu odbacuje. On traži
ravnopravnost između manjine i većine, a onda nema ni manjine, ni
većine, nego ima jedan narod, proizvođač, radni ćovek,
socijalistićki ćovek.
Još jednom hvala na štafeti i živjeli!
|
